Sve je ovo premalo za kraj...

Delovalo je kao ljubav na prvi pogled... Toliko su brzo kliknuli da se činilo da će ta veza potrajati dugo. Možda ne baš dve decenije kao prethodna, ali barem do 2025. godine, kako je i ugovorom dogovoreno. Međutim, Srbija i Danijele Santareli razišli su se pre proslavljanja prve godišnjice. Italijan je prihvatio bogatu ponudu Odbojkaškog saveza Turske i na taj način rekao „zbogom“ devojkama sa kojima je stigao do svetskog trona. 

Ženska selekcija naše zemlje nije navikla na promene selektora, pa zato vest o preranom odlasku trenera Koneljana zvuči još šokantnije nego što bi možda trebalo. Čak 20 godina je na klupi sedeo Zoran Terzić, 19. januara 2022. zvanično ga je nasledio Santareli, a već u decembru Savez neplanirano mora da traži novog šefa stručnog štaba.

Turci su bili uporni i očigledno im se takav „napad“ isplatio. Uspeli su da „ukradu“ Srbiji selektora koji je trebalo da bude dugogodišnje rešenje. Osvojena bronza u Ligi nacija i zlato na Svetskom prvenstvu pokazali su da se Italijan brzo snašao i nagovestili da je to samo početak uspešne zajedničke priče. Međutim, sve je palo u vodu kada je na Santarelijevu adresu stigla ponuda Turske.

Tome je prethodio raskid saradnje sa Đovanijem Gvidetijem. Pet godina je trener Vakifbanka predvodio selekciju Turske, a do sporazumnog razlaza je došlo sredinom novembra. Od tog trenutka njihova odbojkaška federacija počela je da traži naslednika, a početkom decembra je objavljeno u turskim medijima da je Danijele visoko kotiran na listi želja.

Zvanično: Srbija traži novog selektora, Santareli preuzeo Tursku

Provlačila se ta priča danima, ali je mnogima zvučala nerealno. Zna se odavno da Turci vole da nude kule i gradove, ali nisu uvek uspešni u pregovorima jer ne može baš sve da se kupi novcem. Da li je sada samo finansijska strana bila presudna ili nešto drugo – zna verovatno samo Danijele Santareli... Prema pisanju turskih medija u Srbiji je bio plaćen 50.000 evra na godišnjem nivou, a tamo će dobiti četiri puta veću cifru (200.000). Italijan će svakako imati znatno više novca na računu, ali da li će voditi jaču reprezentaciju – u ovom trenutku apsolutno ne.

Pre nedelju dana se trener Koneljana prvi put oglasio javno povodom goruće teme...

„Imam ugovor sa Srbijom. Red je da prvo razgovaram sa čelnicima saveza s kojim sarađujem, čak i ako me ova ponuda (iz Turske, op. au) raduje, dokazuje da smo dosad odradili kvalitetan posao“, pojasnio je Santareli u izjavi za Korijere delo sport. „Moram da smislim šta je najbolje za mene i Srbiju. Naći ćemo odgovarajuće rešenje za obe strane“.

Ove rečenice nisu učinile stvar nešto jasnijom, ali su svakako pokazale da je prihvatanje ponude u razmatranju i da sigurno nije iste sekunde odbijeno. Očigledno da OSS nije mogao da ponudi ništa slično, nije pronađen zajednički jezik, pa je danas stigla zvanična potvrda da je italijanski stručnjak pružio ruku čelnicima Odbojkaškog saveza Turske i da će reprezentativnu karijeru nastaviti da gradi u toj zemlji. Detalji će biti poznati naredne nedelje, ali već se pričalo o mogućem ugovoru do 2026.

Iako je već godinama uspešno vodio moćni italijanski Koneljano, zna se da je na klupu Srbije došao kako bi se dokazao i na mestu selektora. Četiri godine je predvodio Hrvatsku – selekciju koja je miljama daleko od svetskog i evropskog vrha. Nije taj posao mogao potpuno da ispuni velike ambicije, pa je prilika za rad sa Tijanom Bošković i drugaricama dočekana sa širokim osmehom na licu.

Santereli prvi ispit na novom fakultetu položio sa desetkom

Reprezentaciji se Santareli pridružio nakon finala Lige šampiona, koje je odigrano 22. maja u Ljubljani. Pre toga su njegovi pomoćnici radili sa ekipom. Doneo je sjajnu energiju, naterao igračice da se iznova dokazuju i da se prilagode novom sistemu.

Nisu rezultati stigli momentalno, bilo je i nekih slabijih izdanja na startu Lige nacija, ali je već na tom prvom takmičenju napravljen uspeh. Vratio je u pogon Jovanu Stevanović, koja od 2019. nije bila u reprezentaciji zbog nesuglasica sa Zoranom Terzić, dao je lepu priliku Sari Lozo, podržao Maju Aleksić, pronašao drugačiju ulogu Bianki Buši, dopustio je Bojani Drči da ode na odmor, a onda posle zablista na završnom turniru, imao je strpljenja sa povratkom posle duže povrede Brankice Mihajlović...

Nije bilo u Ligi nacija Tijane Bošković, nisu igrale ni Maja Ognjenović i Silvija Popović, kao ni igračice koje su se prošle godine oprostile od reprezentativnog dresa – Stefana Veljković Lisinac, Milena Rašić i Jelena Blagojević – kad se sve to pogleda osvajanje bronzane medalje je još značajnije. Bilo je to prvo odličje za Srbiju u Ligi nacija.

Usledio je kratak predah, pa početak priprema za Svetsko prvenstvo na kome je Srbije branila zlato. Tijana je imala dovoljno vremena da se odmori i da onda sveža sa kapitenskom trakom povede tim ka novoj medalji. A onda... Sve je već poznato. Još jedna bajka u režiji naših odbojkašica. Osma medalja u nizu - ovog puta sa malo drugačijom igrom u odnosu na prethodna takmičenja.

Zlatni potpis Italijana: Mir s Jovanom, prijem temelj svega i Srbija opasna sa svih strana

Ostvarile su u Poljskoj i Holandiji svih 12 pobeda i na dominantan način odbranile svetsku titulu. U finalu su zgromile Brazil maksimalnim rezultatom. U četvrtfinalu su preživele triler protiv Poljakinja, a u polufinalu presudile olimpijskim šampionkama Amerikankama. Sjajno su plesale sve devojke na terenu, odlično ih je pratio Danijele Santareli pored aut-linije. Iako je imao težak zadatak, jer je došao na mesto selektora koji je za 20 godina osvojio 20 medalja, položio je oba ispita sa desetkama. Izneo je veliki teret na leđima i odigrao značajnu ulogu.

Radovanje, pokazivanje emocija, skakanje, bacanje po terenu... Brzo je takvim ponašanjem pridobio navijače u Srbiji. Videlo se koliko mu je stalo da sve izgleda savršeno. Izvlačio je maksimum iz koje god postave, a veliku pomoć je imao od svog stručnog štaba.

Sve je završeno na čuvenom balkonu 16. oktobra. Potpuno idilično.

Kad se podvuče crta i pogledaju kvaliteti naše reprezentacije i trenersko umeće Santarelija – čini se da je ovo bilo premalo da se odsvira kraj.

PIŠE: Miljana ROGAČ